Za ne­že­nje ri­je­še­ne da svi­ju po­ro­dič­no gni­je­zdo, a ne mo­gu da na­đu srod­nu du­šu u Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ji i re­gi­o­nu, de­ce­ni­ju već al­ter­na­ti­va je Al­ba­ni­ja. Ne­zva­nič­ne pro­cje­ne su da je u po­sled­njih se­dam go­di­na sa­mo u Sr­bi­ju sti­glo oko tri hi­lja­de ne­vje­sta iz Ze­mlje or­lo­va. Glav­ni raz­log što Al­ban­ke ma­sov­no po­sta­ju srp­ske, ali i cr­no­gor­ske snaj­ke, je­ste eko­nom­ska bi­je­da u nji­ho­voj dr­ža­vi, ali i či­nje­ni­ca da su že­ne ta­mo ne­u­po­re­di­vo broj­ni­je od mu­ška­ra­ca. Prem­da su re­zul­ta­ti zad­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva u toj ze­mlji pri­lič­no ne­po­u­zda­ni, upu­će­ni ka­žu da je taj od­nos čak se­dam pre­ma je­dan u ko­rist ljep­šeg po­la. To­me je do­pri­ni­je­lo i otva­ra­nje gra­ni­ca dr­ža­va za­pad­ne Evro­pe za al­ban­ske dr­ža­vlja­ne.
–Pa­tri­jar­hat, što god to zna­či­lo, uči­nio je svo­je. Mu­škar­ci­ma je do­zvo­lje­no da na­pu­ste ze­mlju i ro­di­te­lje u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom, a dje­voj­ke uglav­nom osta­ju kod ku­će, pa mno­ge ta­ko osta­nu ne­u­da­te ili se ka­sno uda­ju, što je ne­ti­pič­no za naš men­ta­li­tet jer su se Al­ban­ke uvi­jek uda­va­le ve­o­ma mla­de – ka­že za „Dan“ Ma­ri­jan Gri­caj, pro­vo­da­dži­ja iz oko­li­ne Ti­ra­ne, ko­ji je do sa­da po­sre­do­vao u skla­pa­nju pre­ko 600 bra­ko­va.
Pri­je go­di­nu da­na, De­jan Di­mi­tri­je­vić (42) iz oko­li­ne Ni­ša ože­nio se Anom Du­šaj (24) iz Ska­dra. Ovih da­na su do­bi­li ćer­ku Jo­va­nu i ka­žu da im brak istin­ski cvje­ta.
–Ana je za sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci sko­ro per­fekt­no na­u­či­la srp­ski je­zik. Iako do­la­zi iz gra­da, sve se­o­ske po­slo­ve je la­ko sa­vla­da­la– ka­že De­jan, ko­ji je za­po­slen u osnov­noj ško­li u ni­škom se­lu Milj­ko­vac.
Na „lu­di ka­men“ De­jan je stao za­hva­lju­ju­ći pri­ja­te­lji­ma iz Su­to­mo­ra Lju­bu Ko­sti­ću i Mi­lu­ti­nu Će­ru Će­ra­ni­ću, ko­ji­ma je, ka­ko ka­že, za­hva­lan do­ži­vot­no. Oni su ga po­ve­za­li sa su­to­mor­skim udru­že­njem ko­je ima sa­rad­nju sa srp­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Al­ba­ni­ji, i pre­ko njih je do­šao do po­u­zda­nih pro­vo­da­dži­ja ko­je su ga usre­ći­le. De­jan je pret­hod­no imao ne­ko­li­ko ru­žnih is­ku­sta­va sa pre­va­ran­ti­ma iz Ska­dra, me­đu ko­ji­ma, ka­ko ka­že, pred­nja­či že­na ko­ja pod­me­će la­žne ne­vje­ste za ko­je uzi­ma hi­lja­de eura, a ka­da do­đu do gra­ni­ce ka­ko bi se po­šle put mla­do­že­nji­ne ku­će, „mla­de“ jed­no­stav­no ne­sta­nu ili ka­žu da su iz­gu­bi­le pa­soš.
–Bio sam upo­ran, i kad sam čuo da pre­ko lju­di iz Su­to­mo­ra ipak mo­gu da na­đem ži­vot­nu sa­put­ni­cu, od­lu­čio sam da to i ura­dim, tim pri­je jer se ra­di­lo o oso­ba­ma ko­ji­ma vje­ru­jem – ka­že De­jan.
Ma­ri­jo Bu­dim (35), ko­ji ži­vi u Be­ču, gdje je i ro­đen, ože­nio se pro­šle go­di­ne Anje­zom Ko­ljom (19) iz al­ban­skog gra­da Ljež. Pri­je ne­ko­li­ko sed­mi­ca do­bi­li su si­na. I Ma­ri­jo je brak sklo­pio za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma iz Su­to­mo­ra. Do njih je do­šao pre­ko dru­štve­ne mre­že fej­sbuk. –Jed­no­stav­no sam u pre­tra­ži­va­ču na fej­sbu­ku uku­cao poj­mo­ve „pro­vo­da­dži­ja Ska­dar“ i na­i­šao sam na pro­fil ko­ji je baš ta­ko na­zvan. Is­po­sta­vi­lo se da taj pro­fil ažu­ri­ra dvo­je lju­di iz Su­to­mo­ra, s ko­ji­ma sam stu­pio u kon­takt, a na­kon iz­vje­snog vre­me­na i do­šao do Su­to­mo­ra da bi­smo za­jed­no po­šli do Al­ba­ni­je, gdje su me po­ve­za­li sa čo­vje­kom po ime­nu Ma­ri­jan, za ko­ga su mi re­kli da je ve­o­ma od­go­vo­ran i če­stit. On je tre­ba­lo da bi mi na­đe dje­vo­ku ko­jom bih se ože­nio. Ma­ri­jan mi je na­šao ži­vot­nu sa­put­ni­cu, ko­ja evo go­di­nu i po sa mnom ži­vi u Be­ču. Na­u­či­la je nje­mač­ki je­zik, a i do­sta na­ših ri­je­či – pri­ča Ma­ri­jo, či­ji su ro­di­te­lji iz Der­ven­te u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
Pre­ko po­sred­ni­ka iz Su­to­mo­ra ože­nio se i Ivi­ca Vo­ji­no­vić (41) iz oko­li­ne Alek­sin­ca. On se pri­je mje­sec da­na vjen­čao sa 28-go­di­šnjom Anje­lom Ko­caj iz mje­sta Ka­mez, pred­gra­đa Ti­ra­ne. I ov­dje je Ma­ri­jan Gri­caj kao pro­vo­da­dži­ja imao ključ­nu ulo­gu. Ivi­ca, ina­če po­ljo­pri­vred­nik sa ve­li­kim po­sje­dom ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i broj­nim sta­dom go­ve­da, ni­je mo­gao da na­đe od­go­va­ra­ju­ću dje­voj­ku ko­ja bi ži­vje­la i ra­di­la na se­lu, a u Anje­li je pro­na­šao sve što je že­lio iako ona pret­hod­no ni­je ima­la is­ku­stvo sa kla­sič­nim se­o­skim po­slo­vi­ma. Pre­ko istih po­sred­ni­ka ne­dav­no se u Šće­pan Po­lju kod Plu­ži­na uda­la i Anje­li­na tet­ka. Is­ku­stvo po­put Ivi­či­nog ima i nje­gov su­gra­đa­nin iz Alek­sin­ca Dar­ko Mi­la­di­no­vić, ko­ji je brak sklo­pio sa Ma­njo­lom Vat­ni­kaj iz Pu­ka, mje­sta na se­ve­ru Al­ba­ni­je. Oni su ta­ko­đe ne­dav­no do­bi­li si­na, na­kon 12 mje­se­ci bra­ka.
–Sve je u naj­bo­ljem re­du. Pre­sreć­no smo i ja i Ma­njo­la. Ne­ko­li­ko mo­jih pri­ja­te­lja i su­gra­đa­na ko­ji ni­su ože­nje­ni stu­pi­lo je u ve­zu sa lju­di­ma iz Su­to­mo­ra s na­mje­rom da na­đu ži­vo­te sa­put­ni­ce u Al­ba­ni­ji. Ne­ki su beć sklo­pi­li bra­ko­ve, a ne­ki će to fi­na­li­zo­va­ti na­red­nih da­na i ne­dje­lja.
Ka­da je ri­ječ o gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, uz po­sre­do­va­nje Su­to­mo­ra­na i pro­vo­da­dži­je Ma­ri­ja­na Gri­ca­ja u po­sled­njih go­di­nu da­na ože­ni­lo se naj­vi­še Pod­go­ri­ča­na.
Je­dan od njih je i Bla­go Po­po­vić (40), ko­ji je pri­je tri mje­se­ca pred ma­ti­ča­ra od­veo Đu­stu Ibraj (27) iz Tro­po­je. Ži­ve u iz­najm­lje­nom sta­nu na Za­bje­lu, a Đu­ste, ko­ja je na­kon de­se­tak da­na bra­ka pri­mi­la pra­vo­sla­vlje, ka­že da joj je že­lja da svom su­pru­gu na­pu­ni ku­ću i ro­di mu što vi­še si­no­va ka­ko bi mu bi­la na­sta­vlje­na po­ro­dič­na lo­za bu­du­ći da je je­di­nac. I već su na do­brom pu­tu, jer je, ot­kri­va nam Bla­go, nje­go­va su­pru­ga u bla­go­slo­ve­nom sta­nju, a otac bi tre­bao da po­sta­ne u ja­nu­a­ru idu­će go­di­ne.
Po­po­vić je do pro­vo­da­dži­ja sti­gao sa­svim slu­čaj­no, dok je to­kom ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni Za­gra­đa“ u Su­to­mo­ru bo­ra­vio kod Ve­se­li­na Ćet­ko­vi­ća, glav­nog or­ga­ni­za­to­ra te po­pu­lar­ne su­to­mor­ske kul­tur­no-za­bav­ne svet­ko­vi­ne, i to upra­vo na njego­vu pre­po­ru­ku.
Mi­len­ko JO­VA­NO­VIĆ


Pred­ra­su­de

Ma­ri­jan Gri­caj se ne­ko­li­ko go­di­na ba­vi pro­vo­da­džij­skim po­slom. Ima re­gi­stro­va­nu agen­ci­ju za skla­pa­nje bra­ko­va, a že­nid­ba mla­do­že­nju u pro­sje­ku ko­šta iz­me­đu 2.500 i 3.00 eura. To­li­ko se u Al­ba­ni­ji na­pla­ću­je pro­vo­da­dži­sa­nje.
–Re­la­tiv­no je la­ko na­ći mla­du za mom­ke do 40 go­di­na sta­ro­sti, a pre­ko to­ga u po­sled­nje vri­je­me po­sta­je sve te­že jer i Al­ban­ke sve ma­nje že­le da se uda­ju za mu­škar­ce ko­ji su mno­go sta­ri­ji od njih. Ne­ka­da su ka­to­li­ki­nje bi­le broj­ni­je me­đu ne­vje­sta­ma ko­je se uda­ju za Sr­be i Cr­no­gor­ce, a da­nas su ne­što broj­ni­je mu­sli­man­ke, ma­da ni jed­ne ni dru­ge ne­ma­ju ni­ka­kav pro­blem da pri­me mla­do­že­nji­nu vje­ru ako on na to­me in­si­sti­ra – pri­ča Ma­ri­jan.
On ka­že da mno­gi lju­di ima­ju pred­ra­su­de jer mi­sle da pla­ća­njem uslu­ge ku­pu­ju že­ne, što ap­so­lut­no ni­je tač­no.
–Ka­da bi ku­po­va­li že­ne, no­vac bi da­va­li po­ro­di­ci, a ne agen­ci­ji od­no­sno pro­vo­da­dži­ji. Ova­ko pla­ća­ju uslu­gu za upo­zna­va­nje i spa­ja­nje sa ne­vje­stom, dok se po­ro­di­ci ne da­je no­vac. Ne­ma ni­ka­kvog av­na­sa, sve se pla­ća po oba­vlje­nom po­slu – na­gla­ša­va Gri­caj, uz upo­zo­re­nje po­ten­ci­jal­nim mla­do­že­nja­ma da je da­nas u Al­ba­ni­ji pu­no pre­va­ra­na­ta i la­žnih pro­vo­da­dži­ja, či­ji je je­di­ni cilj pljač­ka­nje lju­di.


Ra­di­je se uda­ju za Sr­be ne­go za ko­sov­ske Al­ban­ce

Ma­ri­jan Gri­caj na­gla­ša­va da se Al­ban­ke ra­di­je uda­ju za Sr­be i Cr­no­gor­ce ne­go za svo­je su­na­rod­ni­ke sa Ko­so­va i Me­to­hi­je. To­me je, ka­ko ka­že, do­pri­ni­je­lo to što su ko­smet­ski Al­ban­ci, po­seb­no oni ko­ji ra­de u za­pad­noj Evro­pi, ma­sov­no na pre­va­ru do­la­zi­li do že­na iz Al­ba­ni­je.
–Mno­gi od tih Al­ba­na­ca sa Ko­sme­ta pred­sta­vlja­li su se kao mom­ci, a u stva­ri su bi­li ože­nje­ni, pa ta­ko jed­nu že­nu po­ve­du sa so­bom u za­pad­nu Evro­pu gdje ra­de, a dru­ga že­na im je kod ro­di­te­lja na Ko­sme­tu, i kod nje do­la­ze po­vre­me­no, ma­hom za vri­je­me go­di­šnjih od­mo­ra. A na­še dje­voj­ke kad da­ju ri­ječ da se uda­ju on­da ne­ma­ju kud jer dr­že do ri­je­či – ka­že Gri­caj.
Uz to, do­da­je naš sa­go­vor­nik, me­đu Al­ban­ci­ma ko­ji ži­ve u Al­ba­ni­ji ne­ma ni­ka­kve ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma, ka­ko to po­ne­ko mi­sli, već na­pro­tiv, ima­ju naj­bo­lje mo­gu­će mi­šlje­nje o nji­ma. Po­li­tič­ke pri­li­ke i rat na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, pod­va­či Gri­caj, ni­su osta­vi­li ni­ka­kav trag ko­ji bi mo­gao bi­ti jaz iz­me­đu gra­đa­na Al­ba­ni­je i gra­đa­na Sr­bi­je ili Cr­ne Go­re. Uosta­lom, pod­sje­ća on, Al­ba­ni­ja ni­je bi­la u ra­tu ni sa Sr­bi­jom ni sa Cr­nom Go­rom.